Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Nauka
05:30
Nekada davno – srpske narodne bajke: Kršenje zabrana (R)
...
06:00
Kina, Priča o porcelanu: Četvrta emisija (R)
06:50
Sitnice svakodnevnice: Stare stvari (R)
06:54
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 4-10 (R)
07:10
Istorija nauke: Nikola Tesla (R)
07:20
Očima prirode: Igra svetla i tame (R)
07:33
Zeleni časovnik: Četvrta emisija (R)
08:00
Zalogaj Kine: Šesta emisija (R)
08:50
Hemija razbija mitove: Voda (R)
09:03
Dekodiranje nauke: Anksiozni poremećaji (R)
09:32
Teslin narod: Peta emisija, ciklus 02 (R)
10:00
Naučni portal: em.93 (R)
10:30
13 nemogućih: Nadrealističke pustolovine (R)
11:00
Put u budućnost: Gejming (R)
11:30
Nekada davno – srpske narodne bajke: Kršenje zabrana (R)
12:00
Kina, Priča o porcelanu: Četvrta emisija (R)
12:50
Sitnice svakodnevnice: Stare stvari (R)
12:54
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 4-10 (R)
13:10
Istorija nauke: Nikola Tesla (R)
13:20
Očima prirode: Igra svetla i tame (R)
13:33
Zeleni časovnik: Četvrta emisija (R)
14:00
Zalogaj Kine: Šesta emisija (R)
14:50
Hemija razbija mitove: Voda (R)
15:03
Dekodiranje nauke: Anksiozni poremećaji (R)
15:32
Teslin narod: Peta emisija, ciklus 02 (R)
16:00
Naučni portal: em.93 (R)
16:30
13 nemogućih: Nadrealističke pustolovine (R)
17:00
Put u budućnost: Gejming (R)
17:30
Nekada davno – srpske narodne bajke: Kršenje zabrana (R)
18:00
RTS Lab: Bez imena
Da li ste znali da su u Beogradu, u ovoj deceniji, zabeležena imena Oprolećovana i Kiša? Da li znate koja su najčešća imena u Srbiji?... Otkrivamo sve o imenima – proučavamo njihovo poreklo, značenje, rasprostranjenost i upotrebu. Gošća RTS Laba bila je doc. dr Jovana Jovanović, lingvista. Ko slavi rođendane, a ko imendane? Kakvu priču o jednom gradu pričaju hodonimi – nazivi ulica, i na koji način toponimi čuvaju najdelikatnije podatke iz istorije jezika. Da li ime može čak da odredi karakter ili je karakter određen imenom? Odgovorni urednik kanala RTS Nauka je Nevenka Paunović. Emisiju je vodila Ivanka Joksimović. Urednik emisije je Jovana DŽambić.
18:30
Lovac na znanje: O migracijama bez predrasuda
Migracije su realnost sveta u kojem živimo. Svake godine milioni ljudi menjaju svoja staništa, odlaze u druge sredine, kulture i civilizacije.... Mnogi se protive ovakvom mešanju, ali društvene nauke imaju metodologiju kojom objašnjavaju zašto su migracije stanovništva pozitivna stvar. Podaci govore da je broj stanovnika koji migrira konstantan i već decenijama iznosi oko tri procenta ukupne populacije. Pojedine države Evrope koje su pružale snažnu podršku migrantima i multikulturalizmu su se predomislile i sve slabije otvaraju vrata pridošlicama, bilo sa evropskog ili nekog drugog kontinenta. Koji ljudi najviše migriraju? Koji delovi sveta su najviše pogođeni prilivom stanovništva? Da li najviše migriraju siromašni u potrazi za lakšim životom ili je to samo zabluda.
19:00
Porodična mreža: Digitalno nasilje
U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.
19:30
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 3.deo
„Sasvim prirodno“ je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom.... Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.
20:00
Fantastična planeta: Smrt
Fantastična planeta putuje u daleki Meksiko kako bi zabeležila na koji način se na Jukatanu, na prostoru na kome žive Maje, ovaj narod odnosi prema smrti. I to - na Dan mrtvih. U selu Pomuč se neguje posebna tradicija - čišćenje kostiju svojih preminulih srodnika, njihovo polaganje na novu čistu tkaninu, koja simboliše čistu garderobu, u kojoj će provesti narednih dvanaest meseci.... Vladimir Banić zatim ide u domovinu, svoju Srbiju, na njen istok, gde su običaji prema mrtvima naizgled sličnim onim u Meksiku, kada je kultura sećanja u pitanju. Vlasi koji žive u ovom delu Srbije oblače garderobu kako bi mrtvi na njihovom svetu hodali obučeni, šalju im vodu kako ne bi bili žedni i pale vatre kako bi ih ogrejali. Kako se sprečava da se neko ne povampiri, šta je crna svadba i šta je rajska sveća Banić će saznati u ovom centralnom delu emisije. Na kraju, ekipa odlazi u Holandiju, zemlju u kojoj čak 4% stanovništva umire birajući eutanaziju. Saznaju koliko je u ovoj zemlji prihvaćena, da li sme da bude odbijena onome ko je traži i kakvi se sve uređaji prave da bi osoba mogla da odabere odlazak sa ovog sveta van bolnice.
20:55
Nauka kroz priče: Kopernikov svet
21:01
U mojoj glavi: Sedamnaesta emisija
Koliko puta dnevno izgovorimo da nemamo vremena ili da negde ne možemo da stignemo? Dani nam brzo prolaze, mislimo na naše najbliže, ali da li zaista poznajemo emocije naše dece, supružnika, roditelja...... U stalnoj trci za obavezama, ponekad – možda kada je već kasno, saznamo da u porodici neko ima anoreksiju, depresiju, suprug ozbiljnu krizu srednjih godina, kćerka sindrom izgaranja na poslu a sin tinejdžer suicidne namere... Serijal „U mojoj glavi“ govori o brojnim istinitim pričama, životima svih nas i otkriva kako naći izlaz kada se čini da izlaza nema.
21:28
Promis: Klimatski pametno šumarstvo, čaša oplemenjenog mleka
Klimatske promene utiču na temperaturu i vodni režim, što dovodi do sušenja šuma. Ove neprilike odražavaju se i na šume Srbije. Hrast lužnjak je jedna od naših najznačajnijih vrsta, koja je izuzetno osetljiva i koja gubi bitku sa klimatskim promenama.... U prvom delu osamnaeste epizode serijala možete pogledati kako će srpski istraživači doprineti očuvanju naših šuma u nizijskim predelima i na koji način će probati da hrast prilagode izmenjenim klimatskim uslovima. U drugom delu epizode otkrijte kako naši naučnici planiraju da unaprede kvalitet mleka i mlečnih proizvoda zastupljenih na našem tržištu. U poslednje tri decenije svetska proizvodnja mleka porasla je za skoro 60 odsto, a danas se oko 150 miliona domaćinstava širom sveta bavi ovom delatnošću. Produktivnost mlečnih goveda ograničena je nekvalitetnim izvorima hrane, bolestima, nedovoljnim pristupom tržištu i uslugama, kao i niskim genetskim potencijalom. Autori serijala su Aleksandra Todorović i Rijalda Mujezinović. Urednik serijala je Milena Vujović.
21:45
Čovek i kamen: Taorska
Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas.... Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Ovako počinje serijal Čovek i kamen sa dvanaest epizoda kroz koje će Vas, sa zanimljivim pričama o kamenu, voditi autor Dragan Milovanović. Većina nas sa nestrpljenjem čeka godišnji odmor, slobodne dane ili vikend da pobegne od grada, gužve, a bogami i ljudi. Divčibare je jedno od popularnih mesta gde se možemo odmoriti. Ali, kada šetate, da li znate, da su stene ispod Vas došle iz utrobe Zemlje sa dubine i do sto kilometara. To su peridotiti izgrađeni od olivina i piroksena. Uglavnom su polomljeni zbog tektonskih procesa kojima su bili zahvaćeni u toku njihovog smeštaja. Zanimljivo je da peridotiti upijaju vodu kada jedan od minerala, olivin, prelazi u serpentin povećavajući ukupnu zapreminu stene. Zbog toga se mora biti obazriv kada na ovim stenama gradite puteve, probijate tunele ili kada se u njima nalazi ruda (hromit, magnetit, magnezit itd.). Struganik je poznato mesto sa velikim brojem majdana pločastog krečnjaka kojim se oblažu kuće ili popločavaju staze. Taorska vrela su lepota koju treba videti. Voda skače sa kamena na kamen delom ga rastvarajući i odmah tu taloži stvarajući bigar, šupljikavu stenu koja se koristi za gradnju kuća. Na Taorskim vrelima je i vodenica u kojoj kupujete brašno na poverenje.
22:00
Nauka 50: Glas
Šta sve pojam glas obuhvata? Koji organi učestvuju u nastanku glasa? Da li je mozak naše treće uho? Koliko je ogledalo Manuela Garsije u 19. veku pomoglo izučavanju glasa? Zbog čega žene više vole dubok muški glas? Hoće li mašinski glas u nama buditi ista osećanja kao prirodni glas? Ali, za razliku od životinja, čovek ima sposobnost govora i može kontrolisati fonacijske mehanizme.... ljudski glas je jedini koji može istovremeno proizvesti reč i ton. Osnovne karakteristike glasa su: visina, intenzitet i boja. Subjektivno ga procenjujemo kao visok, nizak, napet, hrapav, promukao, piskutav i slično. Ta subjektivna nahođenja moguće je objektivno proveriti.
22:30
Nauka 2023: Svemirski teleskop DŽejms Veb
23:00
RTS ordinacija: 7c, em. 10
U RTS ordinaciji saznajemo korisne savete o tome kako da sačuvamo imunitet u toku hladnih dana. Poznata glumica pripremaće posne kuglice od heljde, a videćete i kako se posle porođaja vežba da bi se stomak vratio u prvobitno stanje.... U prvom delu emisije Kuvarski izazov pripremaćemo posne kuglice od heljde, i slane i slatke. Po prvi put ova jela praviće mlada glumica Anja Alač, a od nutricioniste Ivane Ćosić saznaćete zašto su ove kuglice zdrav izbor. U Ordinaciji će biti reči o jačanju stomaka posle porođaja i tome kako se prevazilazi problem dijastaze tj. razdvojenosti stomačnih mišića. Profesor fizičkog vaspitanja i sporta Dragana Mosurović objasniće kako se dijastaza prepoznaje, pokazaće kako izgledaju vežbe koje mogu da ublaže ovaj problem, a saznaćete i da li treba nositi pojas posle porođaja. Kroz 5 pitanja od imunologa prof. dr Borislava Kamenova saznaćete kako da sačuvate imunitet u toku zime. On će razjasniti kako izgleda i kako se oseća osoba narušenog imuniteta, šta treba jesti u toku hladnih dana, kome najviše smeta zima, koje suplemente treba uzimati i još mnogo toga korisnog.
00:00
RTS LAB (R)
00:30
Naučni portal: em.93 (R)
01:00
Porodična mreža: Digitalno nasilje (R)
01:30
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 3.deo (R)
02:00
Fantastična planeta: Smrt (R)
02:55
Nauka kroz priče: Kopernikov svet (R)
03:01
Na skriveno te vodim mesto: Lipovačka šuma (R)
03:28
Promis: Klimatski pametno šumarstvo, čaša oplemenjenog mleka (R)
03:45
Čovek i kamen: Taorska (R)
04:00
Nauka 50: Glas (R)
04:30
Nauka 2023: Svemirski teleskop DŽejms Veb (R)
05:00
RTS ordinacija: 7c, em. 10 (R)
...
06:00
RTS LAB (R)
06:30
Lovac na znanje: O migracijama bez predrasuda (R)
07:00
Porodična mreža: Digitalno nasilje (R)
07:30
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 3.deo (R)
08:00
Fantastična planeta: Smrt (R)
08:55
Nauka kroz priče: Kopernikov svet (R)
09:01
U mojoj glavi: Sedamnaesta emisija (R)
09:28
Promis: Klimatski pametno šumarstvo, čaša oplemenjenog mleka (R)
09:45
Čovek i kamen: Taorska (R)
10:00
Nauka 50: Glas (R)
10:30
Nauka 2023: Svemirski teleskop DŽejms Veb (R)
11:00
RTS ordinacija: 7c, em. 10 (R)
12:00
RTS LAB (R)
12:30
Lovac na znanje: O migracijama bez predrasuda (R)
13:00
Porodična mreža: Digitalno nasilje (R)
13:30
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 3.deo (R)
14:00
Fantastična planeta: Smrt (R)
14:55
Nauka kroz priče: Kopernikov svet (R)
15:01
U mojoj glavi: Sedamnaesta emisija (R)
15:28
Promis: Klimatski pametno šumarstvo, čaša oplemenjenog mleka (R)
15:45
Čovek i kamen: Taorska (R)
16:00
Nauka 50: Glas (R)
16:30
Nauka 2023: Svemirski teleskop DŽejms Veb (R)
17:00
RTS ordinacija: 7c, em. 10 (R)
18:00
RTS Lab: Put putuju (moderni nomadi)
Nomadski način života je prvo bio način potrage za boljim uslovima života. S vremenom su se izdvojile različito motivisane vrste kretanja i pojavili su se - moderni nomadi.... Šta je nekada, kroz istoriju, određivalo način i pravce kretanja ljudi, a šta motiviše i pokreće današnje nomade? O tome u RTS Labu govori prof. dr Nada Sekulić, antropolog. Emisiju je vodila Ivanka Joksimović. Urednik emisije je ljiljana Gajović.
18:30
Istorija Niša: Praistorija
Na epskom putu od Afrike do Evrope daleki čovekov predak, Homo erektus, pre pola miliona godina prolazi preko Balkana. Na osnovu tragova koje je ostavio u pećini Mala Balanica kod Niša saznajemo kako je izgledao i kako živeo.... Samo nekoliko kilometara dalje, pre 40.000 godina, zajednica neandertalaca ostavila je jedno od najstarijih umetničkih dela. Dok na drugoj strani Niške kotline, Humska čuka krije tajnu spaljenog naselja iz doba ranog neolita. U praistorijskom parku Pločnik peče se hleb i topi bakar po recepturi i postupku starom desetak hiljada godina.
19:10
Srpska muzika kroz vekove: Dušan Radić – Enriko Josif
U seriji „Srpska muzika kroz vekove, Obrazovno-naučnog programa, gledaoci mogu sagledati istoriju srpske muzike kao niz kulturnih pojava pod različitim okolnostima.... Ovaj serijal bavi se muzikom od paganskog vremena, prodora hrišćanstva, feudalnog doba, vizantijskih uticaja, turskog ropstva, muzike u Miloševoj kneževini, pansloveskog romantizma, pa sve do prvih decenija 20. veka, kada konačno srpska muzika postaje deo globalnog mejnstrima. Serija je rađena u savremenom TV maniru i predstavlja fuziju edukativnog, filmskog i istoriografskog žanra.
19:21
Beogradsko blago: Zbirka minijaturnih knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije
Beogradsko blago je serijal dokumentarnih minijatura koji predstavlja značajna mesta i ljude, pojave i predmete važne za kulturu grada. Reč je o kulturi u širem smislu - sve ono što čini identitet, atmosferu i nasleđe grada, što predstavlja kulturno i prirodno dobro.... Iza svakog od ovih mesta, ljudi, predmeta nalazi se svojevrsna životna storija, neočekivani istorijski događaj, tako da se od početnog impulsa priča koncentrično širi i postaje originalno svedočanstvo o gradu. Drugi ciklus serijala nastavlja se pričom o vrednoj zbirci koja se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije. Šta su to mikroizdanja, u kojim se dimenzijama štampaju i zbog čega, kakva je njihova istorija i koje su to najmanje knjige koje se čuvaju u nacionalnoj biblioteci, samo su neka od pitanja na koje odgovore daje novo Blago.
19:30
Životna sredina i zdravlje: Reke kolektori otpadnih voda
Veliki bački kanal, koji mnogi nazivaju najzagađenijim vodotokom u Evropi, ni uz pomoć Evropske unije nije uspeo da postane čist kanal.... Neki od zagađivača ovog kanala načinili su napor da ga manje zagađuju, gradi se i predimenzionirano postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, sporo i sa problemima i niko ne zna kad će proraditi, ali najuporniji zagađivač Vital iz Vrbasa još uvek nastavlja po starom.
20:00
Eko-logika: Idemo na jug
20:30
Nauka u pokretu: Endokrinolozi u službi rađanja
Savremeni svet doneo je brojne promene u načinu života i rada žene. Ne samo da se životni i radni vek žena iz godine u godinu produžava, već se kontinuirano pomera i vreme rađanja. Tako je u celoj Evropi, a ne samo kod nas.... Prema najnovijem izveštaju Evropskog zavoda za statistiku, za samo deset godina, prosek starosti prvorotki u Evropskoj uniji je sa 28,8 godina povećan na 29,3 godine. Dok naši podaci govore da je u Srbiji za isti period prosek starosti sa 26,3 značajno povećan na više od 28 godina.
21:00
Šta nas povezuje: Sedamnaesta emisija
21:30
Od pluga do digitalne farme: Prva zadruga
Krajem 19. veka, kada je u Evropi počeo proces zadrugarstva, u Srbiji se osnivaju prve seljačke zadruge. Pod uticajem učenih ljudi: Adama Bogosavljevića, Dragiše Lapčevića, Sretena Vukosavljevića i Mihajla Avramovića, koji su afirmisali ideje udruživanja, zadruge u Srbiji postaju temelj opstanka sela.... U drugoj epizodi našeg serijala bavimo se razvojem poljoprivrednog obrazovanja i nauke. To je period kada se osniva Ogledno poljoprivredno dobro Topčider, počinju sa radom srednje poljoprivredne škole i osnivaju se prve seljačke zadruge. Posle školovanja u Evropskim prestonicama obrazovani ljudi vraćaju se u domovinu i menjaju život i navike stanovnika, male nerazvijene balkanske zemlje. Novčana privreda napreduje i seljaci se sve više okreću robnoj proizvodnji. U takvim uslovima počinje razvoj zadrugarstva u Kneževini Srbiji. Vodimo vas u najstariju zemljoradničku zadrugu u selu Azanja koja je osnovana krajem 19. veka a danas se bori za opstanak. Prikazećemo vam Muzej vinogradarstva u Aleksandrovcu i Muzej grada Kraljeva jer su u tim zgradama, početkom 20. veka bile smeštene srednje poljoprivredne škole. Po završetku Prvog svetskog rata na Beogradskom univerzitetu osniva se Poljoprivredni fakultet sa dva odseka: poljoprivrednim i šumarskim. Najveće zasluge za osnivanje Poljoprivrednog fakulteta pripadaju tadašnjem rektoru i profesoru Simi Lozaniću kao i profesoru Jovanu Žujoviću u to vreme predsedniku Srpske kraljevske akademije.
22:00
Algoritam: Druga emisija
Algoritam je opis za rešavanje nekog problema. To je bio izraz koji je opisivao način računanja decimalnim brojevima uveden, oko 1600. godine u Evropi. Reč ALGORITAM u matematiku je uveo iranski matematičar Muhamed Al Horezmi.... Napisao je knjigu ”Al Horezmi o indijskoj veštini računanja” kojom u islamsku matematiku uvodi indijske cifre i decimalni brojni sistem. Ova knjiga biva kasnije prevedena na latinski kao “Algoritmi de numero indorum”. Od tog lošeg latinskog prevoda njegovog prezimena i potiče reč algoritam. Dugo je označavala samo postupak za račun sa decimalnim brojnim sistemom (i indijskim odnosno, kako se kasnije uobičajilo da se kaže arapskim ciframa). U novije vreme, algoritam je pojam koji se najčešće vezuje za informatiku i, mada ne postoji jedinstvena opšteprihvaćena definicija, podrazumeva se da je u pitanju nekako opisana procedura za obavljanje posla, ispunjenje nekog zadatka, put do željenog ishoda. U drugoj epizodi našeg ALGORITMA videćete visoko frekventan algoritam jedne posebne, veoma zanimljive laboratorije Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, potom deo algoritma uspeha Matematičke gimnazije u Beogradu, i algoritam inovativnog prostora KADENE, novoosnovane kompanije koja ne samo da je proizvela izuzetan softver za razvoja projekata sa nekretninama i dobila najvišu međunarodnu licencu u toj oblasti, već i filantropski podržava naše mlade umetnike, slikare i slikarke, dizajnere i dizajnerke. Za kraj, predstavljamo Vam algoritam portala KORDIS Direktorata za istraživanje Evropske komisije, na kome možete da pronađete informacije o svim naučnim projektima finansiranim iz evropskih fondova poslednjih godina, njihove timove i rezultate, i prikaze brojnih inovativnih algoritama evropskih naučnih konzorcijuma.
22:30
Filozofija i… Erih From
Ovonedeljno izdanje serijala Filozofija i... posvećeno je životu i radu čuvenog filozofa i sociologa Eriha Froma.... Erih From je pred naletom nacionalsocijalizma i fašizma prebegao iz Nemačke u SAD. Vrlo brzo shvatio je, sredinom dvadesetog veka, kuda ide razvoj čoveka u modernom svetu, u svetu prekomerne potrošnje i proizvodnje. Erih From kaže da se u svom istorijskom razvoju čovek u dvadesetom veku razlikuje od čoveka u 19. samo po tome što je svu svoju vrednost i postojanje vezao za stav Vredim onoliko koliko posedujem. i postavlja pitanje Ko sam ja ukoliko sve izgubim?. Ovaj mislilac poznat je po delima Zdravo društvo, Bekstvo od slobode, Imati ili biti, Umeće ljubavi... O Erihu Fromu i o njegovoj filozofiji, koliko je ona danas lekovita u dvadesetprvom veku govori gost emisije prof. dr Tatjana Milivojević koja je doktorirala fiolozofiju u Nici.
23:00
Kvadratura kruga: Hrana bogova
Jedni ih nazivaju hranom bogova, a drugi životinjama koje ne hodaju, a one nisu ni životinje ni biljke, već posebna vrsta.... U svetu je do sada otkriveno preko 150.000 vrsta gljiva, a procenjuje se da ih ima, bar još toliko. Gljive nisu samo zdrava i ukusna hrana već i lek koji se koristio još u drevnom Vavilonu, Egiptu, ali i Kini i Japanu. Mnoge od njih imaju antivirusna, antibakterijska i antikancerogena svojstva. Među lekovitim gljivama koje uspevaju u Srbiji su: hrastova sjajnica, čaga, ćuranov rep, gnojištarka, judino uvo ali i vrganj i lisičarka. Naučno je dokazana lekovitost mnogih gljiva koje se koriste kao pomoćno sredstvo u lečenju mnogih bolesti, pa i onih najtežih, a veliki deo farmaceutske industrije se zasniva na lekovima i medikamentima iz gljiva, počev od penicilina pa dalje - kaže mikolog Srđan Veselinović iz Niša. Sa beračima iz Vladičinog Hana i članovima Gljivarskog društva Svarog iz Svrljiga, ekipa Kvadrature kruga provela je dva dana na terenu, u šumi da bi vam pokazala čarobni svet gljiva, njihova staništa, njihove dvojnice, ali i recepte za pripremu jela od gljiva.
23:31
Dobro je, dobro je znati: O neonantologiji
00:00
RTS LAB (R)
00:30
Istorija Niša: Praistorija (R)
01:10
Srpska muzika kroz vekove: Dušan Radić – Enriko Josif (R)
01:21
Beogradsko blago: Zbirka minijaturnih knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije (R)
01:30
Životna sredina i zdravlje: Reke kolektori otpadnih voda (R)
02:00
Eko-logika: Idemo na jug (R)
02:30
Nauka u pokretu: Endokrinolozi u službi rađanja (R)
03:00
Na skriveno te vodim mesto: Danica Maksimović (R)
03:30
Od pluga do digitalne farme: Prva zadruga (R)
04:00
Algoritam: Druga emisija (R)
04:30
Filozofija i... Erih From (R)
05:00
Kvadratura kruga: Hrana bogova (R)
06:00
RTS LAB (R)
06:30
Istorija Niša: Praistorija (R)
07:10
Srpska muzika kroz vekove: Dušan Radić – Enriko Josif (R)
07:21
Beogradsko blago: Zbirka minijaturnih knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije (R)
07:30
Životna sredina i zdravlje: Reke kolektori otpadnih voda (R)
08:00
Eko-logika: Idemo na jug (R)
08:30
Nauka u pokretu: Endokrinolozi u službi rađanja (R)
09:00
Šta nas povezuje: Sedamnaesta emisija (R)
09:30
Od pluga do digitalne farme: Prva zadruga (R)
10:00
Algoritam: Druga emisija (R)
10:30
Filozofija i... Erih From (R)
11:00
Kvadratura kruga: Hrana bogova (R)
11:31
Dobro je, dobro je znati: O neonantologiji (R)
12:00
RTS LAB (R)
12:30
Istorija Niša: Praistorija (R)
13:10
Srpska muzika kroz vekove: Dušan Radić – Enriko Josif (R)
13:21
Beogradsko blago: Zbirka minijaturnih knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije (R)
13:30
Životna sredina i zdravlje: Reke kolektori otpadnih voda (R)
14:00
Eko-logika: Idemo na jug (R)
14:30
Nauka u pokretu: Endokrinolozi u službi rađanja (R)
15:00
Šta nas povezuje: Sedamnaesta emisija (R)
15:30
Od pluga do digitalne farme: Prva zadruga (R)
16:00
Algoritam: Druga emisija (R)
16:30
Filozofija i... Erih From (R)
17:00
Kvadratura kruga: Hrana bogova (R)
17:31
Dobro je, dobro je znati: O neonantologiji (R)
18:00
Beskonačnost: Razmere stvari
ljudi su od pamtiveka posmatrali noćno nebo i postavljali ista pitanja. Gde smo mi u univerzumu? Koliko su daleko zvezde? Jesmo li sami? Danas ova ista pitanja zaokupljaju pažnju svakog iole radoznalog čoveka.... Da li je naš svet samo jedna tačka u beskonačnom kosmosu ili smo možda mi jedina inteligentna bića u svemiru? Ako je naš kosmos zaista beskonačan, onda se sve što je moglo da se desi dogodilo beskonačno mnogo puta.
18:50
Svetski: lekcija 2 – Stevanović
Slikar Milenko Stevanović, magistar slikarstva, nagrađivani ilustrator, japanski đak, objašnjava majstorstvo „slikanja po životu“ i prenosi svoje impresije o japanskom slikarstvu...
19:00
Staro srpsko pisano nasleđe: Traži u pismu tradiciju
Govorni i pisani srpski jezik danas su dva ravnopravna vida komunikacije, ali u prošlosti je bilo drugačije.... Postojala su dva pisma srpske srednjovekovne azbuke: glagoljica i ćirilica. Književni i narodni jezik su se razlikovali, ali s vremenom, tokom svog razvoja, sve više su se međusobno prožimali. Na širenje svesti o značaju pisane reči i jezika veliki uticaj vršila su sačuvana dela srednjovekovne književnosti, povelje i drugi pravni dokumenti. Srednjovekovna pismenost na našem području poistovećuje se sa crkvom, bogoslužbenim tekstovima, manastirskim skriptorijima i kancelarijama srednjovekovnih vladara i vlastelina. Nauka o jeziku otkriva nam mnogobrojna saznanja. U emisiji Traži u pismu tradiciju, u okviru serije Staro srpsko pisano nasleđe Redakcije naučnog programa, saznajemo kakvu je predstavu o važnosti pisane reči imao srednjovekovni čovek na našem tlu, kojim pismom su pisani najstariji slovenski spomenici pismenosti, koje su karakteristike staroslovenskog, srpskoslovenskog, crkvenoslovenskog ili ruskoslovenskog, slavenoserbskog jezika sve do reformi Vuka St. Karadžića i dr.
19:30
Eko perspektive: Znanje je zdravlje
Nedavno je na snagu stupio novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja kojim se pre svega pooštrava kontrola korišćenja pesticida.... Naime, novi Zakon propisuje da se pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje koristi sredstva za zaštitu bilja, smatra profesionalnim korisnikom i dužan je da prođe obuku i redovno vrši tehničku proveru uređaja koje koristi. O tome koliko će nove mere uticati na smanjenje rizika po zdravlje ljudi i životinja govoriće stručnjaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Poljoprivrednog fakulteta, pčelarskih organizacija i predstavnici Kompanija za skladištenje, transport i odlaganje ambalažnog otpada.
20:00
Moja draga prijateljica nauka : Zorica Pantić, 2.em.
Tehnološki Institut Ventvort je u proteklih petnaestak godina načinio krupne korake u svetu obrazovanja, i to uz vođstvo Zorice Pantić, koja je, povezujući nauku i industriju, osmislila programe za studente.... NJen model je dao odlične rezultate u kombinovanju teorijskog znanja iz učionice sa praktičnim iskustvom iz laboratorija. Razlika u vrednovanju stažiranja i stručne prakse je jedan od takvih primera.
20:31
Eko avantura: 12. epizoda
21:00
Čas anatomije: Popularno i populizam
Mnogi veliki umetnici prošlih vremena nisu stvarali za mase ali su u potonjim vremenima postajali popularni.... Znači li to da vremenski tok nosi val razumevanja za umetnost koja nije bila namenjena svima ili se stvara sistem mišljenja i delovanja koji, popularizujući umetnost i kulturu, stvara prostor za svoje junake koji sa autentičnom kulturom i umetnošću nemaju mnogo veze ali su deo posebnog sistema mišljenja poznatog kao populizam? Novo izdanje Časa anatomije ispituje odnos popularnog i populizma. Šta znači biti popularan u umetnosti, kulturi i društvu a šta znači biti populista? Ideja o volji naroda ili vladavini naroda centralna je ideja demokratskih tendencija ali da li između populizma i demokratije postoji znak jednakosti... kako se prepoznaje populizam u kulturi, kako u drugim segmenima društva i šta je danas, u demokratskim sistemima, suština odnosa između masovnog i elitnog? U emisiji o tome razgovaraju filozof i teoretičar književnosti Leon Kojen, teoretičar filma Radoslav Zelenović i filozof Branko Romčević.
21:50
Hemija za sve: Metali i zub vremena
Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.... Ovakve tvrdnje, od kojih nas deli samo par klikova na internet pretraživačima, nauka nije potvrdila. Među njima ima i opasnih. Zablude umeju da uzmu danak- u zdravlju, međuljudskim odnosima, novcu. Neke od njih raskrinkavamo uz pomoć dr Zorana Vujčića, profesora Hemijskog fakulteta u Beogradu, i Spasoja i Stanoja Hemića, velikih obožavaoca istine i interneta.
22:01
Lovac na znanje: Kvantna fizika, misterija, fantazija i revolucija
Lovac na znanje nastavlja da traži pojedince koji su izuzetni u ime nauke. Svojim trudom i znanjem pronalazi neverovatne umove koji pomeraju granice...
22:32
Studio znanja: Svetionici srpske nauke
Kada kažemo svetionici srpske nauke, prvo nam padaju na pamet Tesla, Pupin, Milanković, Mika Alas, Mileva Ajnštajn – nastavite niz. Ali ove nedelje ćemo govoriti o savremenim naučnicima, koji ne bi možda mogli da se bave svojim istraživanjima da nije bilo prethodno pomenutih imena. Ko su danas neki od svetionika nauke, šta istražuju i na koji način čine svet boljim za buduće generacije, tema je Studija znanja.... U prvom delu emisije razgovaramo sa inženjerom iz oblasti zaštite životne sredine, Đorđem Ogrizovićem, koji je osvojio brojne i međunarodne, i domaće nagrade i priznanja. 2016. godine Svetska organizacija za intelektualnu svojinu ga je proglasila najboljim mladim naučnikom. Đorđe nam otkriva kojim projektom je to postigao. Sa nama je i hemičarka Jelena Lazić, koja je u timu Pionirskog međunarodnog projekta koji se bavi reciklažom pomoću bakterija. Jelena nam otkriva koji su nas to problemi usredsredili u traženju rešenja u bakterijama, kada je reciklaža u pitanju. Čak iako nauka nije naše životno opredeljenje, možda u svakom od nas čuči neki naučnik. U tom otkrivanju važnu ulogu može imati Centar za promociju nauke. Kako i gde možemo usavršavati naša znanja svaki dan reći će nam Mirjana Utvić iz Mejkers spejsa. O tome koliko je podrška mladima važna u prvim naučnim koracima, govori nam Miloš Pešić čija je organizacija Fondacija 1%%“ to prepoznala. Fond za mlade talente Srbije je takođe to uočio, te svake godine dodeljuje stipendiju Dositeja“ najboljim studentima. Sa nama je dobitnik ove stipendije, Stefan Malbašić, koji nam dolazi sa Matematičkog fakulteta. Vojin Ivković, student Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je tokom svog srednjoškolskog obrazovanja imao prilike da pohađa specijalizovano odeljenje za nadarene za fiziku u Gimnaziji Svetozar Marković u Nišu, otkriva kakva su to odeljenja i koliko su značajna u obrazovanju i profesionalnom oblikovanju mladih naučnika. Ovonedeljni muzički gost je grupa Alis koju sačinjavaju Alis Dunica i Predrag Stevanović. Oni će nam izvesti numere Wonderful world“, Purple rain“, i I follow you“. U prilozima naših novinara saznaćemo šta je Liquid 3, kako se nauka popularizuje, a gledamo i jedan fiktivni intervju sa Nikolom Teslom koji na duhovit način objašnjava svoje naučne principe i odnose sa Tomasom Edisonom.
23:30
Rezervati prirode, parkovi za prirodu i ljude: Stara Tisa
Nacionalni parkovi i parkovi prirode, biće predstavljeni u svetlu toga kako uspostaviti odnos sa onim najboljim što priroda nudi. NJen širok prostor u Srbiji ponudio je ogromno bogatstvo tema i slika - od netaknute prirode do problema upravljanja tim dobrima; od mogućnosti korišćenja, koje se pružaju ljudima i na tim područjima i u gradovima, do toga kako te predele od ljudi i sačuvati...
00:00
Fantastična planeta: Smrt (R)
00:55
Eko minijature: Pčelarenje 9 em. (R)
01:00
Staro srpsko pisano nasleđe: Traži u pismu tradiciju (R)
01:30
Eko perspektive: Znanje je zdravlje (R)
02:00
Moja draga prijateljica nauka : Zorica Pantić, 2.em. (R)
02:31
Eko avantura: 12. epizoda (R)
03:00
Čas anatomije: Popularno i populizam (R)
03:50
Hemija za sve: Metali i zub vremena (R)
04:01
Na skriveno te vodim mesto: Aleksandar Šoštar (R)
04:32
Studio znanja: Svetionici srpske nauke (R)